Tijana Čekerevac je student druge godine Pedagoškog fakulteta u Užicu, a od prošle godine i stipendista Zadužbine Janković Anđelković. Pored uspeha na fakultetu, njena sportska karijera se razvija neverovatnom brzinom, pa smo je zamolili da sa nama podeli svoja iskustva sa takmičenja i planove za budućnost.
Tijana, možeš li nam malo bliže predstaviti kako su izgledali tvoji sportski počeci i kada si počela da se baviš atletikom?
Atletikom sam počela da se bavim u septembru 2023. godine. Pre toga sam, sasvim slučajno, na gradskom trgu upoznala Miloša Zarića, koji se godinama bavi paraatletikom. Pitao me je da li bih želela da probam i od tog trenutka sve je krenulo.
Koje su discipline u kojima se takmičiš i ko su tvoji treneri?
Do skoro sam se bavila isključivo bacanjem koplja, ali u poslednje vreme sam počela da vežbam i bacanje kugle. Moj trener je Miloš Zarić, a pomoćni trener Filip Vujović.
Molim te da nam navedeš koje si sve medalje osvojila u toku ove godine i koje je bilo tvoje prvo takmičenje?
Ove godine sam osvojila 3. mesto na Grand priju u Češkoj u bacanju koplja, 1. mesto u parapikadu i u trci na 100 metara, 2. mesto u bacanju kugle na MOSI-ju, kao i dva druga mesta na Državnom prvenstvu u Kruševcu – u bacanju koplja i kugle.
Moje prvo takmičenje bilo je prošle godine, i to Državno prvenstvo. Nakon svega šest meseci treniranja krenula sam na takmičenje. Iako sam tek bila početnica, osvojila sam srebrnu medalju u bacanju koplja.
Kako izgleda jedan tvoj dan, kada imaš i obaveze na fakultetu i treninge?
Trenutno, dok je lepo vreme, sve je prilično naporno. Imam treninge i ujutru i popodne, a između pokušavam da stignem da učim za ispite. U ovom periodu je i sezona takmičenja, pa je zaista potrebno veliko zalaganje da se postignu dobri rezultati i u sportu i na fakultetu. Zimi je nešto lakše jer tada imam samo jedan trening dnevno, pa mi je lakše da sve organizujem i iskombinujem.
Ko je tvoja najveća podrška u tvom napretku kako na akademskom, tako i na sportskom planu?
Najveća podrška mi je moja majka. Uz mene je od samog početka, od dana kada sam doživela udes. Nikada nije odustala od mene, čak ni onda kada sam ja gubila snagu. Danas je tu i kao oslonac oko fakulteta, sporta, svega što radim. Pored nje, tu je i ostatak porodice, moj dečko, kao i bliski prijatelji.
Da li imaš neki zacrtani plan ili takmičenje na kom bi želela da nastupiš?
Sebe još uvek smatram novom u ovom svetu i volim da idem korak po korak. Želela bih najpre da se izborim za nastup na Evropskom prvenstvu, a nakon toga bih volela da razmišljam i o Svetskom prvenstvu i Olimpijadi. Ne žurim. Verujem u rad, vreme i ono što je suđeno.
Kakvi su tvoji akademski planovi, da li si već sada iskristalisala šta bi volela da bude tvoj poziv?
Posebno bih volela da radim sa decom sa smetnjama u razvoju ili u inkluzivnom obrazovanju, jer znam koliko im podrška znači, i lična, i profesionalna.
Kolika su odricanja potrebna da bi ostvarila ovakve sportske rezultate, ne zapostavivši obaveze na fakultetu?
Ne bih rekla da su odricanja velika, jer sve što mi je važno ja uspem da postignem. Viđam se sa prijateljima, učim, idem redovno na treninge.
Koju bi poruku poslala mlađim kolegama?
Ne bojte se da probate nešto novo. Ne bojte se da padnete i ne bojte se da budete drugačiji. Snaga nije u tome da sve ide lako, snaga je u tome da nastaviš i kad ne ide.
Tijana, hvala ti na izdvojenom vremenu. Navijamo za tebe i želimo ti puno sreće na predstojećim takmičenjima.
