Pored uspeha unutar samih visokoškolskih institucija, stipendisti Zadužbine Janković Anđelković usavršavaju se i putem vannastavnih aktivnosti, seminara, kurseva…
Ovog puta Vam, kroz kratak intervju, predstavljamo Anđelu Cvetković, nosioca pohvalnice za najbolje studente Pravnog fakulteta u Beogradu. Uz to, Anđela je nedavno bila polaznik Klinike za azil i izbegličko pravo, a u okviru Klinike je učestvovala i na konferenciji UNHCR-a. Pored ovih, učestvovala je u tribinama koju je organizovalo Evropsko udruženje studenata prava- ELSA , a odnedavno je i nosilac stipendije SPC.
Anđelino gostovanje na TV Hram možete pogledati na sledećem snimku:
Šta smatraš najvećim profesionalnim uspehom?
S obzirom na to da i dalje studiram i da sam još uvek na početku svog usavršavanja u oblasti prava, verujem da će istinski profesionalni uspesi tek doći do izražaja. Sada uživam u istraživanju, pisanju radova, pohađanju tribina, volontiranju. Čar prava je što se ono na izvestan način živi, postaje vitalno kroz naše aktivnosti, a profesionalni uspesi, stipendije i priznanja su samo poslednja stanica i nagrada za prethodno dugoročno zalaganje.
Kako uspevaš da uskladiš sve obaveze na fakultetu i vannastavne aktivnosti?
Sve je lakše kada volimo ono što radimo – time uvek u sebi negujemo interesovanje i pokretačku energiju za dalje. Mimo toga, trudim se da uvek imam vremena i za sebe, odmor, porodicu i prijatelje, a tek onda ništa nije nemoguće i aktivnosti se same poslože na najbolji način.
Da li tvoje angažovanje kroz razne radionice i tribine znači da još uvek istražuješ oblast u kojoj bi najbolje iskoristila svoja stečena znanja sa fakulteta?
Pravo je nešto što je svuda oko nas, samo se manifestuje kroz različite oblike. Uvek se radi o dinamičnoj sferi, nepresušnom izvoru usavršavanja i zato uvek ima prostora za istraživanje drugih oblasti – tome težim i radujem se novim iskustvima u različitim domenima. Sigurna sam da ću vremenom otkriti šta je od svega toga najviše “ja” i koja će grana prava biti najakcentovanija u mojoj budućnosti.
Kako si od nedavno nosilac stipendije SPC, da li nam možeš reći kakvu ulogu vera ima u tvom životu?
Verujem da je stipendija SPC izvestan dar kako za moje akademske uspehe, tako i za moje duhovno ja i vrednosti za koje se zalažem, što je možda još i bitnija sfera od profesionalne. Trudim se da prožmem veru i vrlinu tog tipa kroz sve što radim, a uspeh je samo pokazatelj da je to bio dobar izbor.
Koliko ti znače sva ova priznanja, i da li su ona jak podsticaj za dalji napredak?
U pitanju je enormna motivacija i inspiracija da se još više fokusiram kako na poboljšanje svojih veština, tako i na razvoj svoje ličnosti i sticanje novih znanja. Zato se uvek radujem novim akademskim izazovima i kasnijim satisfakcijama koje isti sa sobom nose.
Imaš li neku poruku za mlađe kolege koje su tek na početku svog studentskog puta?
Trud, rad i hrabrost su uvek neophodni, ali ne i presudni – podjednako je važna i snaga da se nastavi dalje čak i onda kada ne ide sve po planu; greške se dešavaju i moramo ih prihvatiti. Stoga bih im poručila da nikada ne odustaju, da u sebi uvek pronadju iskru i podstrek da istraju jer su granice samo imaginarne, a mi odlučujemo da li ih prevazilazimo.
 | ОдговориПроследиДодајте реакцију |
